O nazivima za smeh i smešno u srpskom jeziku

Apstrakt

Autor analizira reči savremenog srpskog jezika koje imenuju pojave smeha i smešnog. U korpus analiziranih reči nisu uključene reči iz dijalekatskih izvora. U nedostatku prethodnih leksikografskih radova o smehu i podsmehu predložene su tematske grupe za reči: smeh bez smešnog, smeh, podsmeh. Na osnovu analize srpskih reči autor je uočio postojanje reči slovenskog porekla i reči iz klasičnih jezika iz poetike i teorije književnosti. U radu se takođe ukazuje na višeznačnost i pripadnosti reči koje označavaju smešno drugim semantičkim poljima. Uočeno je veliki broj naziva za osobe koje izazivaju smeh, dok osobe koje se smeju ili kojima se smeju nemaju naziv. Ističe se da bi rezultati sličnih istraživanja u drugim jezicima ukazali na sličnosti i razlike u odnosu ka smehu i smešnom u jezičkoj slici sveta dva jezika i njihovih kultura.